Ustavni posao predsednika države je da kontroliše vladu #KratkeNoge
“Kontrolisaću vladu, to je ustavni posao predsednika, ali ću joj i pomagati kad je teško.”
Pink, 6. 3. 2017. godine
Gostujući na TV Pink 6. marta Aleksandar Vučić je govorio o tome kako raste naplata PDV-a, pa je najavio da će penzije i plate u javnom sektoru da rastu, i da postoji prostor za ulaganja u bolnice, škole i puteve. U tom kontekstu je rekao i da će kao predsednik da kontroliše vladu i da je to “ustavni posao predsednika”.
Međutim, takve odredbe nema u Ustavu Srbije. Prema članu 112 Ustava nadležnosti predsednika republike su da:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrši i druge poslove određene Ustavom.
Ujedno, predsednik Republike, “u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije”, piše u istom članu. Dakle, u nadležnostima predsednika nigde nema ni reči o tome da mu je posao i obaveza “da kontroliše vladu”.
Ni pažljivo čitanje Ustava Republike Srbije nije dalo rezultate po ovom pitanju – nigde ne piše da je posao predsednika da kontroliše vladu Srbije, pa ni u zakletvi koju predsednik polaže pred Skupštinom prilikom stupanja na dužnost:
“Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”
Ni u članu Ustava koji govori o odgovornosti vlade (član 124) ne piše da je posao predsednika države da kontroliše Vladu. Naprotiv, tu izričito piše da je vlada “odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave”. Dakle, Skupštini, a ne predsedniku.
“To je koješta, to su gluposti. Napišite to slobodno. To niti piše u Ustavu, niti može da piše u Ustavu, ako je on ovakav kakav jeste danas. Sva vlast, politička pre svega, koncentrisana je u rukama vlade. Ne predsednika vlade, ne Vučića kao predsednika vlade, nego čitave vlade – vlada je kolegijalni organ, a ne individualni. Međutim, Vučić je pretvorio vladu u individualni organ, i on ono što naumi, bude i odluka vlade. On tako misli da predsedava republikom, ali neće moći, jer predsednik Republike nema pravo da kontroliše rad Vlade”, kaže Ivošević za Istinomer.
“Ali, Vučić bi hteo da zadrži ovlašćenja predsednika Vlade. I zato će najverovatnije, ako bude izabran, postaviti nekog ko ‘neće da zvoca’, kako on kaže, nego ko će da sluša ono što mu on govori. I tada ćemo imati onu situaciju koja nije ustavna, ali je u stvarnosti već postojala kod nas, kod Borisa Tadića i Cvetkovića. Cvetković nije ni držao sednice vlade, već je to išlo telefonom, i ono što mu predsednik kaže, on to sprovede u delo, i to postane odluka vlade. Tako i ovaj misli da vlada. Vlast ima onaj ko po Ustavu ima ovlašćenja, a moć ima onaj ko nema ustavna ovlašćenja, ali ima neki uticaj. A Vučić ne bi mogao da natera nekog drugog da bilo šta uradi, da nije šef partije koja ima većinu u parlamentu. Sadašnji predsednik države, Nikolić, kada je predao Vučiću predsedništvo partije izgubio je tu moć, a Vučić je tu moć iskoristio – on ima većinu u parlamentu, i preko te moći utiče i na parlament, i na vladu”, zaključuje Ivošević.