Notari nisu dužni da daju informacije o overi potpisa

Javnost je s pravom zabrinuta da bi monopolski položaj notara, u kombinaciji sa zakonom dozvoljenim pravom na ćutanje, mogao dovesti do toga da notari ne postupaju ispravno tokom izbornog procesa, a neki kandidati da ne uspeju da prikupe potpise u predviđenom roku.

Raspisivanjem predsedničkih izbora za 2. april, budući kandidati imaju rok do 12. marta da prikupe 10.000 potpisa podrške. Potpise može da overi isključivo 431 notar (javni beležnik) i njihov pomoćnik, ili sudski overitelji u mestima u kojima nema notarskih kancelarija.

Međutim, budući predsednički kandidati nemaju samo problem sa izuzetno kratkim rokom za prikupljanje potpisa i malim brojem notara, već i sa činjenicom da notari nisu uopšte dužni da obrazlažu zašto ne mogu da zakažu overavanje kandidatu ili da odgovaraju na zahteve o dostupnosti informacija od javnog značaja. Drugim rečima, notari nemaju zakonsku obavezu da kandidatima, strankama, novinarima pa ni povereniku za informacije od javnog značaja, odgovaraju na pitanja koliko su potpisa overili, za kog kandidata, koji dan, na kom mestu su overavali potpise isl. Zbog toga, javnost s pravom sumnja da bi monopolski položaj notara, u kombinaciji sa zakonom dozvoljenim pravom na ćutanje, mogao dovesti do toga da notari ne postupaju ispravno tokom izbornog procesa, a neki kandidati da ne uspeju da prikupe potpise u predviđenom roku.

Kandidati i predstavnici opozicije ukazuju da poseban problem može da predstavlja pritisak na javne beležnike od strane vlasti da se uspori proces prikupljanja potpisa za opozicione predsedničke kandidate. Traže od Republičke izborne komisije da dozvoli da i sudski overitelji overavaju potpise podrške.

„Svi notari su postavljeni od strane SNS, čime se smanjuje vreme za izbornu kampanju i uskraćuje vreme na medijima koje sleduje svakom kandidatu od trenutka proglašenja predsedničke kandidature. Na ovaj način se izborna kampanja praktično ukida i svodi na manje od 20 dana“, kazao je budući predsednički kandidat Dveri Boško Obradović. (Beta, 1. 3. 2017. godine)

Na pitanje Istinomera da li se javnobeležničkim kancelarijama direktno mogu uputiti zahtevi za pristup informaciji od javnog značaja, a koji se odnose na overu potpisa podrške kandidatima, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić odgovara negativno. Razlog je kaže nedovoljno precizno zakonsko rešenje, a posledice toga su moguće sumnje u ispravnost postupanja notara tokom predizbornog postupka.

Šabić objašnjava da notaru jesu poverena javna ovlašćenja, ali on je pojedinac, stručnjak koga imenuje ministar i nema status pravnog lica. Posledično, na njega se ne odnosi zakon o slobodnom pristupu informacijama, niti je poverenik nadležan da postupa po žalbama protiv javnih beležnika u slučaju da ne žele da odgovore na aktuelna pitanja koja se odnose na izborni proces.

Sa druge strane, Komora javnih beležnika jeste organizacija s javnim ovlašćenjima. Ali ni Komora ne raspolaže informacijama o konkretnim pojedinačnim aktivnostima beležnika, pa nema poente upućivati pitanja koja se odnose na rad notara ni na ovu adresu, ukazuje poverenik Šabić.

U Komori kažu da ne postoji propisana norma koliko potpisa notar treba da overi dnevno, ali ističu da će overe potpisa birača obavljati kako u toku radnog vremena, tako i van radnog vremena, u kancelarijama, ali i van njih.

Na pitanje da li će Komora nadzirati kako protiče overa potpisa, uopšteno odgovaraju da se Komora i ministarstvo pravde staraju da javni beležnici savesno i u skladu sa zakonom i svojom zakletvom obavljaju svoje poslove i u tom cilju vrše nadzor nad radom javnih beležnika, pokreću i sprovode disciplinski postupak u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu.

Pravni tim Građana na straži ukazuje da pre početka rada notari moraju da zaključe ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogli da prouzrokuju obavljanjem svoje delatnosti.Zakon predviđa i disciplinsku odgovornost notara. Građanin može da podnese zahtev za nadzor nad radom javnog beležnika tako što se obraća Javnobeležničkoj komori i/ili Ministarstvu pravde.

Overa potpisa, rukopisa i prepisa je od 1. marta 2017. godine u potpunosti poverena javnim beležnicima. Određeni broj lokalnih samouprava u Srbiji i dalje nema imenovanog notara (Bor, Brus, Veliko Gradište, Dimitrovgrad, Knjaževac, Majdanpek, Petrovac na Mlavi, Priboj, Raška, Sjenica, Surdulica i Trstenik) i u ovim mestima kandidati će overavati potpise kod nadležnih osnovnih sudova.

Ovu delatnost trenutno obavljaju 152 javnobeležničke kancelarije, u okviru kojih će ukupno 521 lice imati ovlašćenje da samostalno vrši poslove overe potpisa.

Ispravka 3. mart 2017: U Prvom paragrafu je prvobitno bilo navedeno da overu može da radi 521 notar i njihov pomoćnik. Međutim, Komora notara, koja je i poslala Istinomeru ovaj podatak, naknadno je javila da je tačan broj 431.