Foto: FoNet

Preti nam novo nezadovoljstvo učesnika u izbornom procesu

“Na predstojećim izborima 2017. godine posmatračka misija GnS planira da sistematično i precizno beleži slučajeve kršenja izbornih pravila i propisa tokom predizborne kampanje i o tome obaveštava relevantne institucije i javnost. Nakon izbora, nastavićemo sa zagovaranjem unapređenja propisa i pravila kojima bi se obezbedio ravnopravniji pristup svih kandidata i izbornih lista medijima, kao i na sprečavanje pojave zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe”, najavio je u intervjuu za Istinomer Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Građani na straži.

Ni skoro godinu dana od prošlih vanrednih izbora jasno je da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) neće objaviti izveštaj o medijskoj zastupljenosti stranaka u prošlogodišnjoj kampanji, a iz ovog tela saopšteno je i da po novim medijskim zakonima iz 2014. oni nisu u zakonskoj obavezi da rade monitoring medija u predizbornom periodu. Da li je to tačno i ukoliko jeste – šta raditi sa takvim zakonskim propustom?

Član 47 Zakona o elektronskim medijima, u tački 5 navodi da je pružalac medijske usluge obavezan da “poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije”.

S druge strane, član 22, kojim se bliže određuje delokrug rada REM-a, doslovce nalaže Regulatoru da “kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona”.

Činjenica je, dakle, da zakon ne propisuje obavezu Regulatora da objavi izveštaj o nadzoru nad emiterima tokom predizborne kampanje, ali on svakako propisuje njegovu dužnost da nadgleda sprovođenje svih tačaka zakona – pa i one koja se odnosi na ponašanje u predizbornoj kampanji. Pitanje kako će REM da nas obavesti o rezultatima svog rada, odnosno da li će to biti u izveštaju, usmeno, putem saopštenja, biltena ili na neki drugi način – samo je pitanje forme. Regulator je obavezan da kontroliše sprovođenje zakona, kao i da o tome obavesti javnost. Tim pre što je ovde reč o izuzetnom javnom interesu.

Uostalom, čak i sam REM ima Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, pa se podrazumeva da je nadležan za sprovođenje sopstvenih dokumenata.

Podsećam da REM de facto ima izveštaj koji ne objavljuje jer je tokom kampanje Savet REM razmatrao preseke za određene periode kampanje i čak odbijao žalbe stranaka navodeći da će uskoro biti objavljen izveštaj o monitoringu. Samo ta činjenica zahteva mnogo odlučniju reakciju javnosti, građana i političkih stranaka. Nije dobro da kao društvo žmurimo na činjenice da nadzorna institucija izbegava da objavi svoj izveštaj, jer bi njime samo ukazala na ono na šta su nezavisni posmatrači medija još tokom kampanje i odmah posle nje skrenuli pažnju – da je bilo diskriminisanja stranaka u medijima tokom kampanje i nije bilo ravnomernog predstavljanja učesnika tokom kampanje u medijima – a to je zakonska obaveza medija.

Pošto REM ni do današnjeg dana nije ni na jedan način informisao javnost o kontroli nad radom elektronskih medija tokom predizborne kampanje 2016. godine, smatramo da je u novoj verziji Zakona o elektronskim medijima neophodno da se još detaljnije i bliže odrede nadležnosti i obaveze REM-a, kao i sankcije za nepoštovanje zakona.

Osim toga, Građani na straži (GnS) će skrenuti pažnju Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije, koji ima široke nadležnosti nad REM-om, na propust REM da objavi izveštaj o monitoringu medija tokom predizborne kampanje i uputiti preporuku za uređivanje ove oblasti pre izbora 2017. godine.

Da li su mogući fer izbori bez čvrstih pravila i bez organizovanog nadzora ravnomerne zastupljenosti učesnika u medijima, tokom predizborne kampanje?

Po međunarodnim standardima, izostanak ravnopravnog izveštavanja tokom predizborne kampanje, kao i neomogućavanjem svim kandidatima jednak pristup medijima, smatra se ozbiljnim kršenjem principa slobodnih izbora.

Bez pravovremenog, profesionalnog i preciznog izveštavanja o izbornim programima i stavovima različitih kandidata kao i događajima u toku izborne kampanje, izbori se ne mogu smatrati u potpunosti pravičnim, a rezultati se ne mogu tumačiti kao verna slika izborne volje birača.

Da bi se imala jasna slika o radu medija tokom predizborne kampanje i procenio stepen demokratičnosti, pored statističkog monitoringa, neophodna je kvalitativna analiza medijskih sadržaja kako bi se zabeležile i analizirale potencijalne mahinacije, spinovanja i drugi oblici zloupotrebe medija u političke svrhe.

I tokom prošlih izbora mnogo se govorilo o funkcionerskoj kampanji i zloupotrebi medijskog prostora od strane predstavnika vlasti. Kako sprečiti da se to ne ponovi i ove godine?

GnS je tokom vanrednih parlamentarnih izbora 2016. pratila intenzivno u svim okruzima u Srbiji tok kampanje, između ostalih stvari i da li i u kojoj meri su se koristili javni resursi u svrhe kampanje za pojedine liste i da li su svi akteri u izbornoj kampanji imali ravnopravan pristup medijima. Nakon sumiranja nalaza, GnS je izašla sa detaljnim izveštajem (izvestaj.gradjaninastrazi.rs) i konkretnim preporukama.

Nakon objavljivanja preporuka, GnS je kontinuirano pokušavala da o nalazima i preporukama razgovara sa svim ključnim akterima, uključujući i Republičku izbornu komisiju (RIK), REM i Agenciju za borbu protiv korupcije (ACAS). Do današnjeg dana, nismo dobili odgovor na naš zahtev, što govori o trenutnoj spremnosti institucija da se rešavaju uočeni problemi.

Agencija za borbu protiv korupcije u odnosu na funkcionersku kampanju i zloupotrebu javnih resursa u kampanji, kao i REM i Ministarstvo kulture i informisanja, trebalo bi da se aktivnije uključe u realizaciju svojih nadležnosti. To, pre svega, znači da treba da se bave kontrolom sprovođenja zakona koji građanima garantuju profesionalno obaveštavanje o toku izbornog procesa i ravnopravne šanse za učešće u izbornoj trci svim izbornim listama i kandidatima.

Da bi se u novom izbornom procesu sprečila funkcionerska kampanja, potrebno je da se preciznije odredi šta je javnim funkcionerima dozvoljeno, a šta nije tokom kampanje, ali i da se uspostavi efikasan mehanizam praćenja i pravovremenog reagovanja institucija tokom same kampanje u slučajevima uočenih zloupotreba javnih resursa. Bez revizije mehanizama kontrole koji već postoje i sankcionisanja odgovornih za nesprovođenje zakona, napredak u ovoj oblasti nije moguć.

Pravljenje alternativnih izveštaja o monitoringu medija i praćenju funkcionerskih kampanja, te obaveštavanje javnosti o nalazima i pritiscima na nezavisne kontrolne institucije da sprovode svoja ovlašćenja, trebalo bi da budu prioritet organizacijama civilnog društva.

Šta Vaša posmatračka misija namerava da učini tim povodom?

Na predstojećim izborima 2017. godine posmatračka misija GnS planira da sistematično i precizno beleži slučajeve kršenja izbornih pravila i propisa tokom predizborne kampanje i o tome obaveštava relevantne institucije i javnost. Nakon izbora, nastavićemo sa zagovaranjem unapređenja propisa i pravila kojima bi se obezbedio ravnopravniji pristup svih kandidata i izbornih lista medijima, kao i na sprečavanje pojave zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe.

Tužilaštvo još uvek nije podiglo optužnice za slučajeve u kojima su stranke uhvaćene u masovnom falsifikovanju potpisa građana za svoje izborne liste na prethodnim izborima. Kakvu to poruku šalje i učesnicima izbora i građanima?

Pored falsifikovanja potpisa, na izborima 2016. godine zabeležene su brojne zloupotrebe prava koje etničkim manjinama omogućava kandidovanje pod olakšanim okolnostima. Izostanak sudskog epiloga u obe grupe ovih slučajeva ozbiljno doprinosi urušavanju institucija i smanjenju poverenja građana u izborni proces. Pasivnost institucija koje treba da sprovode zakon i brane pravni poredak možemo tumačiti kao ustupak učiniocima krivičnih dela, tj. da će se na ova krivična dela i ubuduće “gledati kroz prste”, što može značiti i dodatno pogoršanje vladavine prava u izbornom procesu.

Poučeni ranijim iskustvom, nesankcionisanje manjih nepravilnosti vodi većim nepravilnostima. Ukoliko se nešto ne izmeni, sigurno ćemo se opet sresti sa velikim nezadovoljstvom nekih od učesnika u izbornom procesu i izrazito lošom atmosferom u kampanji koja može dodatno i ozbiljnije da naruši stabilnost i mir u društvu.

Kako će država organizovati fer i poštene izbore, bez učešća nadzornih tela i ako čak i u očitim slučajevima pravosudni sistem ne reaguje na vreme i beskompromisno? Izbori su važili za jednu od demokratskih lekcija koje smo savladali od 2000. do danas. Da li ovim odnosom prema izborima ugrožavamo osnovne demokratske postulate?

Očigledno da smo sve vreme imali privid da smo neke lekcije naučili. Da smo izgradili institucije koje se postavljaju iznad politike. Očigledno se i dalje nalazimo na početku procesa izgradnje institucija, te da kontrolni mehanizmi, poput ACAS, REM, ili tela koja neposredno sprovode izbore moraju da se jačaju. Ukoliko ne postoji dovoljno snažan pritisak javnosti da se izbori organizuju na fer i demokratski način, odnosno dokle god podrška radu nezavisnim telima ne bude jača od pritisaka kojima su izloženi od strane izvršne vlasti, odnosno političkih partija, imaćemo privid demokratije i vladavine prava.

Odgovornost je svakog građanina Srbije da odbrani svoje pravo da bira i bude biran na fer i slobodnim izborima, jer ako su izbori nedemokratski i nelegitimni, sve što proističe iz njih je nelegitimno. Što se grbo rodi, vreme ne ispravi.