Foto: FoNet, Nenad Đorđević

Vojislav Šešelj

Vojislav Šešelj je predsednik Srpske radikalne stranke. Od 2003. bio je u pritvoru u Haškom tribunalu, gde mu se sudi po optužbama za ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Pušten je 2014. godine zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja.

 

 

Rođen u Sarajevu 11.10.1954. godine. 

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve godine i osam meseci 1976. godine, a zatim i magistrirao 1977. godine na temi „Marksistički koncept naoružanog naroda“. Doktorirao u Beogradu 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka socijalističkoj Jugoslaviji.

Od 1981. do 1984. radio je kao asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, na predmetu Teorija o ratu. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina, kao priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u Banjaluci. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima.

Početkom osamdesetih godina uspostavio je veze sa grupom srpskih nacionalističkih intelektualaca u Beogradu. Došao je u sukob sa vlastima u Bosni i Hercegovini. Do ovog sukoba došlo je kada je Šešelj u direktnoj borbi za asistentsko mesto protestovao protiv plagijata u doktorskoj tezi Branka Miljuša, tada istaknutog mladog političara. Ovaj politički sukob pretvorio se u krivični i završio Šešeljevim izbacivanjem sa fakulteta i, konačno, zatvorskom kaznom u trajanju od osam godina. Osuđen je 1984. godine, zbog delovanja sa, kako je navedeno u presudi, „anarholiberalističkih i nacionalističkih pozicija“ čime je počinio „krivično delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja“. Odlukom Vrhovnog Suda SFRJ, kazna mu je smanjena na šest, potom na četiri, pa na dve godine. U zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od čega više od šest meseci u samici. Na ranije puštanje iz zatvora 1986. uticali su brojni protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva Jugoslavije, među kojima je bilo i puno njegovih kasnijih oštrih političkih protivnika. 

Vojislav Šešelj je jedan od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog osnivanja, 1991. godine. Više od deset godina biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Savezne Republike Jugoslavije. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Republike Srbije (1998—2000), a u periodu 1996—1998. bio je predsednik opštine Zemun. 

Tokom devedesetih godina prošlog veka isticao se ekstremističkim i šovinisltičkim izjavama prema nesprskom stanovništvu. Organizovao je dobrovoljačke odrede i razmenu stanovništva između pograničnih teritorija u Srbiji i Hrvatskoj i zalagao se za etnički čiste države. Prema njemu, zapadne granice Srbije se nalaze na liniji Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica. 

Iako je SRS zvanično bila opoziciona, često je podržavao Socijalističku partiju Srbije Slobodana Miloševića i zahvaljujući njemu smenjeni su Milan Panić kao premijer i Dorica Ćosić kao predsednik Savezne Repbulike Jugoslavije. Septembra 1993. godine, dolazi do politickog sukoba između Šešelja i Miloševića. Raspisuju se vanredni izbori za Skupštinu Srbije i radikali beleže prvi veći neuspeh. Na redovnim saveznim i lokalnim izborima, novembra 1996. godine, radikali beleže uspeh i Šešelj tada biva izabran za predsednika Opštine Zemun. Nakon što je Milošević izabran za predsednika SR Jugoslavije, jula 1997. godine, raspisani su izbori za predsednika Srbije. Šešelj pobeđuje Miloševićevog kandidata, Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata zbog nedovoljnog broja izašlih birača. Na ponovljenim izborima, decembra iste godine, novi kandidat Miloševićeve stranke, Milan Milutinović, pobeđuje Šešelja. Marta 1998. godine, nakon parlamentarnih izbora, Šešeljevi radikali formiraju koalicionu Vladu Srbije zajedno sa Miloševićevim socijalistima i partijom Miloševićeve supruge Mirjane Marković - Jugoslovenskom levicom. Šešelj je tada izabran za potpredsednika Vlade, zajedno sa svojim najbližim saradnikom Tomislavom Nikolićem. Razlog ulaska u Vladu pravdali su tadašnjom situacijom na Kosovu. Juna 1999. godine, posle NATO bombardovanja SRJ, Šešelj i njegovi ministri podnose ostavke u Vladi Srbije. Međutim, ubrzo ih povlače pod izgovorom nacionalnih interesa. Vrlo brzo, radikali dobijaju ministarska mesta i u Vladi SR Jugoslavije. Na vanrednim izborima za predsednika SRJ, septembra 2000. godine, kandidat SRS Tomislav Nikolić osvojio je vrlo mali broj glasova. A 23. decembra iste godine, na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, radikali doživljavaju još jedan katastrofalan poraz - osvajaju svega 23 mandata. Septembra 2002. godine, u vreme vlasti Zorana Đinđića, Šešelj je na izborima za predsednika Srbije malo popravio rejting svoje stranke.

Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja januara 2003. godine, a lider radikala optužen je za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije, nehumana dela, prisilno premeštanje, ubistva I druge zločine. U optužnici je navedeno da je Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, čija je svrha bila da se većina Hrvata, Muslimana i drugih civila nesrpske nacionalnosti trajno ukloni iz delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Vojvodine.

Šešelj se dobrovoljno predao 24. februara 2003. godine, a suđenje je počelo 7. novembra 2007. U novembru 2014. Šešelj je privremeno pušten iz pritvora Haškog tribunala, radi lečenja, a u martu 2016. izrečena je prvostepena presuda kojom je oslobođen svih tačaka optužnice.

Inače, optužnica je teretila Šešelja da je, kao značajna politička ličnost, propagirao ujedinjenje "svih srpskih zemalja" u homogenu srpsku državu i, sam ili sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, "učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju i usmeravanju srpskih dobrovoljaca povezanih sa SRS, obično nazivanih 'četnici' ili 'šešeljevci'”.

Nakon povratka iz Haga Šešelj je u više navrata provokativnim i uvredljivim izjavama ustalasao političku scenu u regionu, a posebno je oštre reakcije u Hrvatskoj izazvao kada je zapalio zastavu te zemlje. Na parlamentarnim izborima u aprilu 2016. godine, Srpska radikalna stranka je osvojila 22 mandata i Šešelj i njegovi radikali se ponovo vraćaju u parlament. Godinu dana kasnije, radikali su odlučili da će njhov partijski šef ponovo trčati trku za predsednika Srbije.

Objavio je veliki broj knjiga i pamfleta, stručnih i političkih tekstova.

Vojislav Šešelj nema objavljen zvanični program za predsedničke izbore 2017. godine.

Srpski radikali su ti koji nude nadu zasnovanu na realnom političkom konceptu odustajanja od Evropske unije, koja nas potpuno uništava i orijentaciji prema Rusiji.

Ako pobedim, mogu građanima odmah da obećam, da ću oštro kritikovati svaki loš potez vlade i da ću mnogo češće vraćati loše zakone na ponovno glasanje u Narodnu skupštinu

Građani mogu očekivati da ću se svom silom boriti protiv korupcije, da ću se zalagati za integraciju sa Rusijom i biti protiv integracije sa Evropskom unijom, daću štiti ljudska prava i slobode.

U NATO se nikada ne bismo učlanili, ali bismo imali savez sa Rusima.

Tražio bih da se u Briselski dijalog uključi Rusija i da se pregovarački proves vrati pod okrilje Ujedinjenih ncija. 

Ako bi Vlada Srbije priznala nezavisnost Kosova, zaveo bih vanredno stanje i pohapsio vladu. Kosovo se ne sme priznati nikada kao što se nikad ne sme brisati iz perambule Ustava Srbije.

Pomilovao bih Zvezdana Jovanovića zato što je protivpravno osuđen, zato što nema nikakvih dokaza da je ubio Djindjića.