Foto: FoNet, Imre Szabo

Saša Janković

Od 2007. godine Saša Janković bio je na funkciji zaštitnika građana, a ostavku je podneo kako bi se kandidovao za predsednika. U više navrata predstavnici vladajuće SNS veoma oštro su govorili o Jankoviću, zbog toga što je javno kritikovao rad pojedinih ministara, ali i samog premijera Vučića. 

 

 

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1996. godine, na smeru za upravno pravo. Na Fakultetu političkih nauka završio je 2005. godine specijalističke studije bezbednosti i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost.

Od 1994. do 1997. bio je novinar u Agenciji Beta. Bio je angažovan u desku na pitanjima pravnog karaktera, kao i na poziciji pomoćnika dežurnog urednika i urednika nedeljnog izdanja na engleskom jeziku. Nakon toga, počinje da radi u Ministarstvu za omladinu i sport kao stručni saradnik. Sekretar Saveznog ministarstva sporta postaje 2000. godine, a već naredne - pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. radio je kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu. Na funkciju zaštitnika građana poslanici Skupštine Srbije izabrali su ga 29. juna 2007. godine, a zakletvu je položio 23. jula 2007. godine. Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije izabrali su ga 4. avgusta 2012. godine za zaštitnika građana u drugom, petogodišnjem mandatu.

Istražujući postupanje vojnih policajaca koji su bili u pratnji Andreja Vučića prilikom sukoba sa Žandarmerijom na Paradi ponosa u oktobru 2014. godine, Janković je ušao u javnu polemiku pre svega sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem. U više navrata predstavnici vladajuće SNS veoma oštro su govorili o Jankoviću, naročito nakon što je on kritikovao rad pojedinih ministara, ali i premijera. Nekoliko poslanika Srpske napredne stranke isticalo je da je izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2014, koji je sačinio zaštitnik građana, ispolitizovan i zatražena je njegova ostavka.

Pojedini mediji bliski vlasti zahtevali su ostavku ombudsmana navodeći da je u Jankovićevom stanu 1993. iz njegovog pištolja, za koji, kako su tvrdili, nije imao dozvolu, jedan prijatelj izvršio samoubistvo. Janković je tvrdio da je utvrđeno da je za pištolj imao dozvolu, te da je kopiju oružanog lista naknadno objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem sajtu se i danas može naći ("a zašto tek naknadno, znaju samo oni, kada je sve vreme kompletna dokumentacija stajala u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova, što je utvrđeno u postupku kontrole koji je sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti"). On je naglašavao da je pištolj i pre nego što je postao njegovo vlasništvo, bio u legalnom vlasništvu njegovog oca, "koji ga je uz dozvolu za nabavku kupio u fabričkoj prodavnici u Kragujevcu".

U martu 2015. francuska ambasadorka u Beogradu Kristin Moro uručila mu je francuski Nacionalni orden za zasluge u rangu viteza.

Saša Janković je, nakon 10 godina na mestu zaštitnika građana, 7. februara 2017. godine podneo ostavku kako bi se kandidovao za predsednika Srbije.

"Odlučio sam da se kandidujem za predsednika Srbije da bih toj instituciji vratio smisao, da bi ona bila garant da će sve druge institucije naše države biti u službi građana." (TV N1, 7. 2. 2017. godine)

Zvanički program Saše Jankovića možete pogledati na sledećem linku.

 

Ne vidim sebe kao člana bilo koje od postojećih stranaka, ne vidim sebe ni kao stranačku ličnost. (Na pitanje da li će se učlaniti u neku od stranaka ako na predsedničkim izborima pobedi Aleksandar Vučić).

Kada postanem predsednik, biće to nadstranačka funkcija. Kad budem predsednik, neću praviti političku stranku.

Neću ja nikoga da zapošljavam.

Najbolji će biti uz mene, ne ljudi koji imaju lažne diplome, ne ljudi koji se najbolje udvaraju, koji mi govore da sam najpametniji, nezamenljiv...ima puno sjajnih ljudi u Srbiji koji i sada, iz uverenja a ne koristi, pomažu da Srbija dobije što boljeg predsednika.

Nikada neću reći da predsednik vlade zvoca, da sudija zvoca...

Vratiću vojsci, ponos, ugled, prestaće vojka da bude pretorijanska garda jedne porodice, baviće se odbranom zemlje i onim što su njene misije.Neću dozvoliti da se dalje ponižavanje vojke nastavi, neću dozvoliti da ministar odbrane bude neko ko ne ispunjava elementarne uslove da to radi..

Biću predsednik sve suprotno od Tomislava Nikolića.

Ako i kada postanem predsednik vratiću dostojanstvo i smisao institucijama. Obećavam da nećete imati više prava nego oni koji nisu glasali za mene.

Obećavam da će Ustav da važi.

Obećavam da ćemo važne odluke donositi kao država, ne kao družina. Da ćemo odluke o budućnosti nacije donositi kao država, ne kao brat (i) ja.

Obećavam da će me savetovati ljudi sa pravom diplomom. Obećavam da ćete znati pravila.

Obećavam da nećete morati da me donirate da biste pobedili na tenderu.

Obećavam da me se nećete stideti.

Ovo nije i ne sme da bude zemlja fantomki i straha.

Ovo ne sme da bude zemlja u kojoj se kod lekara ide sa kovertom, a ne sa zdravstvenom knjižicom. Ni u kojoj se plaća reket, umesto poreza. Ovo ne sme da bude zemlja u kojoj se ljudi iznajmljuju, a ne zapošljavaju.

Hoćemo da u ovoj zemlji zavladaju osnovne ljudske i civilizacijske vrednosti, solidarnost, čestitost, istina, kultura, sportski duh.

Želimo da se smejemo, da volimo, da stvaramo, da radimo i zaradimo, da bezbedno hodamo. Da budemo zaštićeni od mržnje i nasilja. Da verujemo ili ne verujemo.

Hoćemo da ne budemo krivi bez suda ni bogati bez truda.

Hoćemo da budemo informisani, a ne informerisani.

Želimo da budemo svoji na svome. Da niko nema svu i apsolutnu vlast. Hoćemo da kao u vremenu Getea i Vuka Karadžića Evropa želi da bude u Srbiji a ne Samo Srbija u Evropi. Nigde mi ne idemo odavde.

Ne treba mi šajkača na glavi da bih bio Srbin. Ne trebaju mi saveti Tonija Blera da bi bio Evropljanin. Dedina šajkača mi stoji u srcu, a Evropa u glavi, i verujte odlično idu zajedno.

Treba nam država s jasnim pravilima, čiji službenici odgovaraju pred zakonima, a ne pred sudom partije.

Najbliži mogući odnosi sa Republikom Srpskom uz uvažavanje BiH su međunarodna obaveza, nacionalni interes i bratska dužnost, a ne moneta za potkusurivanje.

Treba nam parlament koji donosi pravične zakone, a ne divi se nikome mentalno i fizički.

Treba nam država sa predsednikom koji ne uzmiče i ćuti dok ne dođu po njega.

Trebaju nam fer pravila igre. Danas je dno na vrhu.

Prestaćemo i da praštamo.

Platili su, ali tek će da ih koštaju lažne diplome. Koštaće ih puno srušeni kvart Beograda, vezivani ljudi, ono što zovu tri barake u Savamali. Koštaće ih krađa penzija, štetni ugovori, ostavljane na cedilu radnika, invalida rada... uhođenje novinara. Koštaće ih životi iz helikoptera.

Ovo nije sada država, ovo je privatna firma radikalske porodice Topalović: Vojislava, Tomislava i Aleksandra. Svađaju se oko plena, dalje neće moći.

"Imamo dosta saznanja o pripremi izbornih manipulacija. Članovima biračkih odbora biće nuđeno od 500 pa više evra do popodne, a onda će se popodne svoditi bilansi pa će se videti da li treba da se ide na fizičko nasilje, na obesmišljavanje, odnosno na to da se obaraju izbori tamo gde proceni da nema dovoljno glasova" kaže u intervjuu Istinomeru Saša Janković, doskorašnji ombudsman. "Mislim da Zoran Đorđević ne zaslužuje da bude na mestu ministra odbrane, pa i zbog tajnog i nezakonitog praćenja vojnog sindikata od strane VBA" odgovara Janković na pitanje šta misli o prvom čoveku vojske Srbije.