Foto: FoNet, Nenad Đorđević

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić je aktuelni predsednik Vlade Republike Srbije, kao i vladajuće Srpske napredne stranke. Bio je ministar odbrane i ministar za informisanje. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke bio je četrnaest godina.

 
 

Rođen je 1970. godine u Beogradu.

Završio je osnovnu školu “Branko Radičević” u Novom Beogradu,  Zemunsku gimnaziju (u to vreme srednju školu usmerenog obrazovanja, smer: “Kultura i javno informisanje – korektor/inokorektor), a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji. “Učio sam dan i noć, po 20 puta sam čitao istu knjigu. Pamet za pamet, ali bez rada nema ništa.” (Press, 6. 9. 2010. godine) Bio je pobednik na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije i pionirski prvak Beograda u šahu. Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika.
 
Nakon studija radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Pripremao je i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže.
 
Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine i ubrzo biva izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Samo dve godine kasnije, postaje generalni sekretar SRS.
 
Nakon pobede Srpske radikalne stranke na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postaje direktor Sportsko-poslovnog centra "Pinki". “Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih”, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Vlade Srbije.
 
Kada je SRS 24. marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je izabran za ministra za informisanje. Za vreme ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”. Danas kada ga optužuju da se meša u rad medija odgovara da “mu je to najlakše pripisati kada ne postoje drugi argumenti protiv njega.
 
"Ne radim to (mešanje u rad medija) i ne plašim se konkurencije, ali mi je lako to pripisati. Bio sam ministar informisanja pre 15 godina, najgluplji na svetu. I lako mi je to pripisati.”(CNN, 26. 12. 2015. godine)
 
Za vreme primene Zakona o univerzitetu izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. U maju 2000. godine, vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
 
U martu 2002. godine platio je porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, na stan od preko 100 kvadratnih metara koji mu je kao ministru informisanja godine dodelila Vlada Srbije, a koji je potom, otkupio.
 
Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.
 
Pred parlamentarne i lokalne izbore 2008. izjavio je da ukoliko ne postane gradonačelnik Beograda, neće prihvatiti ni poslanički mandat u Skupštini Srbije i ostao je dosledan u tom stavu.
 
Tri puta se neuspešno kandidovao za gradonačelnika Beograda. Na grdaskim izborima 2004. osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova. Predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali su 29. maja 2008, koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić, koji je bio ubeđen da će postati novi gradonačelnik.
 
Ipak, socijalisti su odlučili da formiraju koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankom i da raskinu sporazum potpisan sa radikalima. Vučić je pred izbore u maju 2012. godine bio ponovo kandidat za gradonačelnika prestonice, ali je lista Srpske napredne stranke osvojila 24,3 odsto glasova.
 
Nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, kada je dotadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić 5. septembra 2008. podneo ostavku na tu i funkciju šefa poslaničke grupe u Skupštini Srbije, formirajući svoj poslanički klub, Vučić nije odmah saopštio da li ostaje u stranci ili odlazi sa Nikolićem. On je 15. septembra ispred Skupštine grada Beograda saopštio novinarima da je podneo ostavku na sve funkcije stranci i povukao se iz političkog života.
 
“Prethodnih nekoliko dana ćutao sam, nadajući se da može biti postignut dogovor dve struje u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali, zbog stanja u SRS-u podnosim ostavku na sve funkcije u stranci i povući ću se iz javnog života. Odluku da podnosim ostavku prvo sam saopštio Draganu Todoroviću i Tomislavu Nikoliću - rekao je Vučić, primetno na ivici suza. “Od čega ću sada živeti? Ja imam svoju profesiju, ali možda ću se baviti neki poslovima poput berzanskih ili ću pomagati bratu u vođenju firme. Uglavom, ne brinite za moju egzistenciju.” (Press, 16. 9. 2008. godine)
 
Ipak, Vučić je početkom oktobra saopštio da prelazi u Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj skupštini stranke izabran je za zamenika predsednika.
 
Nakon što je pobedio na predsedničkim izborima 20. maja 2012, lider SNS Tomislav Nikolić povlači se sa mesta predsednika SNS, što je obećao u predizbornoj kampanji, a Vučić u maju 2012. postaje v.d. predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika SNS.
 
Prelaskom u Srpsku naprednu stranku Vučić u potpunosti menja dotadašnje političke stavove i od zagovornika Velike Srbije, postaje pristalica članstva Srbije u Evropskoj uniji. “Upitan kako je nacionalista sa idejom o Velikoj Srbiji postao evrofanatik, Vučić je odgovorio: To je bio proces. Nije da se jednog jutra probudiš i jednostavno kažeš – ja sam drugačiji -  prenosi Dojče Vele. Za razliku od mnogih političara u Srbiji koji se ponašaju kao da su uvek u pravu, ja se ne stidim da kažem da sam se varao. Grešio sam. Nisam bio u pravu. Iako nije lako, ja priznajem svoje zablude -  rekao je Vučić.” (Fonet, 21. 1. 2014. godine)
 
Kada su krajem jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Srbije, Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je i za šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Vučić se na toj funkciji nalazi i danas, iako je još 2014. govorio da će podneti ostavku.
 
Funkciju ministra odbrane obavljao je do rekonstrukcije Vlade Srbije 2. septembra 2013, a zadržava funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.
 
Za taj period Vučić u zvaničnoj biografiji navodi: “Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.”
 
U januaru 2014. Predsedništvo SNS, na Vučićev predlog,  jednoglasno donosi odluku da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. "Nisam želeo da prihvatim ponudu Ivice Dačića da budem premijer bez izbora.” (Večernje novosti, 26. 1. 2015. godine)
 
Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. koalicija okupljena oko SNS osvojila je ubedljivu većinu od 48,35 odsto glasova (158 poslaničkih mesta), a Vučić postaje predsednik Vlade Srbije.
 
Na novim vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. koalicija okupljena oko SNS osvojila je 48,25 odsto glasova, ali ovoga puta 131 poslanički mandat. Vučić je ostao na funkciji predsednika Vlade Srbije.
 
U zvaničnoj biografiji navodi podatak da je dobitnik nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade "Ličnost godine 2013" u izboru "Nezavisnih novina" Bosne i Hercegovine. “Takođe, dobio je i nagrade "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013" koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine.”
 
Ističe da je “strastveni čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti”, kao i da “poseduje zavidnu ličnu biblioteku”.
 
Poznat je kao ljubitelj i kolekcionar vina. “Čovek koji pije vino ne može da bude loš čovek. Čovek koji pije vino je osoba koja ima dušu i koja ume i želi da se opusti. To je čovek koji ima prijatelje jer bez prijatelja vino nije vino.” (Press, 20. 1. 2011. godine)
 
Govori engleski jezik, a služi se ruskim i francuskim.

Zvanični program predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića možete pogledati na sledećem linku.

https://vucic.rs/postigli-smo/sve-teme

Obećanja data u kampanji:

Ove godine, već ove godine samo zahvaljujući tom strpljenju i tom velikom poslu koji smo uspeli da napravimo imaće veće penzije. Već ih ima značajan broj nego ranije. Imaće veće penzije nego ikada, plate će svi imati veće nego ikada i rašće plate i penzije iz godine u godinu.

Mi smo sad izašli iz teških reformi. Više nećemo imati ovako teške reforme. Živeće se samo bolje. To je sad izvesno. I ako izgubim izbore, pominjaće me ljudi bez obzira na svu mržnju, kao što Angela Merkel spominje Gerharda Šredera koji je politički protivnik.

Povećavaćemo prosveti i zdravstvu još značajnije ove godine, ali ćemo prvi put dati i javnoj upravi. Povećavaćemo plate i penzije ove godine ozbiljnije jer imamo dobre i sve bolje rezultate, ali će se to osetiti i u privatnom sektoru zato što ćemo tražiti povećanje minimalnih zarada, pa je ove godine povećanje plate za one koji primaju najmanje bilo 7,5% , dogodine ćemo za još 8% to da povećavamo.

Imaćete ove godine i jednokratnih primanja (penzioneri) i povećanje penzija, zato što ste izneli teret reformi.

Naš je cilj da idemo na ispod 11 i 10 posto (procenata nezaposlenosti) da bismo bili bolji od proseka Evropske unije.

(Prve zgrade Beograda na vodi) U martu već sledeće godine (2018). Ja vas molim danas da odete, da vidite kakav je to kvalitet gradnje… Izvaredna gradnja, 80.000 kvadrata za manje od godinu dana nice, 80.000 kvadrata u jednoj zgradi, to ranije u našoj zemlji nije bilo moguće.

Radićemo metro, tu prvu liniju, prvi put imamo fiskalne mogućnosti da to stvarno radimo, mislim da do kraja ove godine bude potpisan i ugovor. Prva linija će da ide od Palilule, tamo od Ade Huje, malo dalje od Ade Huje, pa do makiškog polja, da spoji kompletan Dorćol, centar grada sa Banovim brdom… A druga linija će da ide Ustanička-Stari Merkator.

Auto-put Obrenovac–Čačak biće završen već početkom sledeće godine. Do kraja sledeće godine završićemo od Surčina do Čačka.

Već radimo deo pruge Stara Pazova – Novi Sad, a počinje Beograd-Stara Pazova. Za godinu i po dana ćemo Beograd-Novi Sad ići za 40 minuta. Biće mnogo bolje vozom nego kolima. I to centar-centar.

Ja vam sad saopštavam da mi ne nameravamo, samo zato što vi volite da čujete, mi smo na kraju pregovora za izgradnju moravskog koridora posle mnogo, mnogo godina. Onda će Vam do Kruševca biti potrebno 20 minuta, do Kraljeva i Čačka manje od toga, a Beograd će biti neuporedivo bliži.

Rekli su mi da sam prvi premijer koji je bio u Lebanu od ’45 na ovamo i veoma sam srećan što sam imao priliku, što sam danas imao priliku da dovedem zajedno sa Rasimom, Goranom i ostalim prijateljima iz Vlade Srbije turskog investitora koji će za nepuna tri meseca da zaposli 300 ljudi. Posle godina i decenija propadanja Lebane dobija fabriku.

Kada sam rekao pre godinu i po dana da ćemo da pomažemo kao Vlada Srbije i da ćemo najviše da ulažemo, a samo za ovu fabriku mi kao Vlada dali smo 132 plus 15 miliona – 147 miliona dinara. Dakle, rekao sam da ćemo to posebno da činimo u Pčinjskom, Jablaničkom, Niškavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu, zato što hoćemo da razvijamo jug Srbije, zato što hoćemo da jug Srbije bude sve jači, sve uspešniji i bogatiji.

Novac će sve više dolaziti na jug Srbije, ovde ćete moći da živite od svog rada i da radite sve više.

Is Leskovca ono što proizvodimo izvozimo u Evropsku uniju, ali Srbija je jedina zemlja u Evropi i tako će i ostati, koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji.

Ovo zemljom nikada neće upravljati niko sa strane, ovom zemljom će da upravljaju građani Srbije i to je moj zavet ovde pred vama.

Hoćemo da pomažemo posebno srpska preduzeća i što je moguće više, samo nam dajte planove i projekte.

Za preradu voća i povrća davaćemo najveće subvencije. Veće nego što dobija bilo koja strana kompanija. Za preradu mesa takođe.

Ustav ćemo da menjamo, ali ne da bismo predsedniku širili ovlašćenja. Naprotiv.