Skupština nikada nije radila tokom kampanje #Neistina

Na prvi pogled, veoma je lako oceniti ovu izjavu Maje Gojković. Čak i ako zanemarimo činjenicu da je DOS (Demokratska opozicija Srbije) suštinski prestao da postoji još u leto 2001, a formalno u zimu 2003, krajem vlade Zorana Živkovića (te da, samim tim, sadašnja opozicija nije DOS, niti ima “iste manire”, kakvi god da su oni bili), veoma je lako utvrditi da u proleće 2007. nikakvih predsedničkih izbora nije bilo, te da je potpuno bespredmetno govoriti o tome da je vlast izbegavala da održava sednice Skupštine zbog predsedničke kampanje.

Štaviše, čak ni tvrdnja da je Skupština te, 2007. godine, počela sa radom 27. maja nije tačna. Podsetimo se, 7. maja uveče te godine izabran je Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine, da bi već 13. maja podneo ostavku. Dva dana kasnije, 15. maja, izabrana je nova (druga) vlada Vojislava Koštunice, da bi 22. maja (a ne 27, kako tvrdi Gojković) počela prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini. Dakle, ponovo, potpuno je bespredmetno govoriti o tome da Skupština te godine nije počela redovno zasedanje 1. marta, kada do 15. maja nije bila formirana vlada.

Da podsetimo, parlamentarni izbori bili su održani u januaru 2007, 14. februara je bila održana konstitutivna sednica Skupštine Srbije, ali poslanici nisu mogli da počnu sa radom 1. marta, jer je vlada bila formirana tek 15. maja 2007.

No, stvari se komplikuju ako drugu rečenicu u izjavi Maje Gojković posmatramo nezavisno od treće: šta se događalo tokom predsedničkih izbora nakon 2000. godine, da li je Narodna skupština zaista svaki put prestajala sa radom?

Ni ovo nije tačno. Na primer, na predsedničkim izborima 2004, kada je predsednik Srbije prvi put postao Boris Tadić, Skupština je potpuno regularno radila za sve vreme izborne kampanje – od raspisivanja izbora u aprilu, do pobede Tadića u drugom krugu, krajem juna.

I prilikom izbora 2008, Skupština nije prekidala rad zbog raspisivanja izbora za predsednika: Oliver Dulić je sredinom decembra 2007. zakazao izbore za januar 2008. godine, a Skupština je nastavila redovno jesenje zasedanje i regularno ga završila 29. decembra.

Nekoliko puta se dogodilo da Skupština nije radila kada je tekla predsednička kampanja – Petog aprila 2012, Slavica Đukić Dejanović raspisala je predsedničke izbore za 6. maj – dakle, i tada je kampanja trajala najkraće moguće, mesec dana, a Skupština je svoju poslednju sednicu u sazivu 2008-2012 imala 29. februara 2012, kada je završena Druga vanredna sednica.

I 2002. Skupština nije počela svoje jesenje zasedanje 1. oktobra, nego 5. novembra, pa tako nije bilo sednica za prvi (29. septembra) niti drugi (13. oktobra) krug predsedničkih izbora, koji su propali zbog neizlaska dovoljnog broja građana na glasanje. Međutim, od tog 5. novembra pa do ponovljenih izbora 8. decembra, Skupština je sve vreme radila i imala sednice.

Napokon, postojala je samo jedna situacija slična sadašnjoj. Nakon što je Milanu Milutinoviću istekao mandat, predsednica Skupštine Nataša Mićić je postala vršilac dužnosti predsednika republike, a novi izbori su zakazani za 16. novembar 2003. Skupština je normalno radila do 6. novembra, kada je Nataša Mićić, nalik Maji Gojković sada, “odredila pauzu do 18. novembra”. Međutim, s obzirom da ni ovi predsednički izbori nisu uspeli zbog nedostatka cenzusa, a usledili su i parlamentarni izbori 28. decembra, ovo zasedanje Skupštine nikada nije nastavljeno.

Zbog svega navedenog, izjavu Maje Gojković ocenjujemo kao neistinitu.